У „Електрокрајини” је у протекле двије и по године урађена озбиљна реорганизација и реструктурирање, што је већ ове године дало видљиве добре резултате. Директна посљедица тога је да је у првом полугодишту ове године „Електрокрајина” остварила добит од 4,25 милиона КМ за разлику од губитка који смо имали прошле године, рекао је у интервјуу за портал Banjaluka.net Драган Чавић, в.д. директора „Електрокрајине”.
„Један од основних проблема ове фирме је био превелик број запослених. Кад сам дошао затекао сам 1.908 запослених, док у овом тренутку имамо 1.280 запослених, што значи да смо број радника смањили за 33 одсто. То је дало озбиљне ефекте на укупне расходе. Водили смо рачуна да искористимо ту прилику, да смањимо расходе за плате и истовремено измијенимо неповољну структуру радне снаге.
Кад сам дошао овдје затекао сам ситуацију да електромонтери, који сваки дан излажу свој живот опасности радећи на електроенергетским постројењима, имају изузетно ниске плате. То смо одмах почели мијењати јер смо имали велик одлив најстручнијих радника, електроинжењера, техничара и монтера. Већ у првој години мандата сам вршио велик притисак да побољшамо наплату зато што је било много тога ненаплаћеног, а није кориштен ни један законски инструмент да се изврши наплата. Значајно смо повећали наплату већ у првој години (2019. год), што је омогућило да радницима у техничком сектору повећамо плате за 15%. Каснијим смањењем броја радника и новом систематизацијом предвидјели смо да радницима који раде на виталним пословима још једном повећамо плату”, каже Чавић.
Који су видљиви ефекти поменуте реорганизације у „Електрокрајини”?
ЧАВИЋ: Један од њих је плата радника. Просјечна плата је повећана за 26 % од марта 2019. године кад сам дошао на мјесто директора, да би у мају 2021. године била 1.245 КМ, а сада и нешто већа. Регрес радницима је раније исплаћиван у ратама, што се преносило у сљедећу годину, иако је колективним уговором предвиђено да се регрес исплаћује до краја шестог мјесеца. Ове године смо исплатили регрес до краја јуна свим радницима. Прије свега у овој фирми раде живи људи који треба да живе од свог рада, да буду награђени за рад, али и дестимулисани за нерад. Ми управо мијењамо Правилник о платама, што је резултат новог колективног уговора, којим је предвиђено да поред стимулативног дијела постоји и дестимулативни дио до 15% и то ћемо од овог мјесеца почети примјењивати. Као што је пракса у приватним фирмама, тако и у јавним предузећима морамо направити диференцијацију између рада и нерада. Рад награди, нерад казни. То је једноставно тако.
Ми смо смањењем броја радника обрачунски предвидјели смањење издатака за бруто плате од 14,5 милиона КМ. Међутим, обзиром да смо стимулативне отпремине исплатили позајмицом од Матичног предузећа „Електропривреде Републике Српске“ коју ћемо вратити закључно са 2023. годином, тек након тога ћемо имати пуни ефекат смањења радника. Кад све то рашчистимо тај ефекат ће бити 10-так милиона мање расхода и на конто тога смо повећали плате онима који су остали. Циљ нам је да имамо радника који је солидно плаћен за наше околности.
Како „Електрокрајина” пролази процес раздвајања дјелатности унутар „Електропривреде Републике Српске“?
ЧАВИЋ: Усвојен је нови Закон о електричној енергији који је довео до раздвајања дјелатности снебадијевања из дистрибутивних предузећа која су постала оператори дистрибутивног система. До те промјене је формално дошло од 1. јануара ове године, а фактички од 1. априла када смо потпуно престали да продајемо електричну енергију. Сву продају електричне енергије преузеле су двије дирекције Матичног предузећа „Електропривреде РС“ у оквиру законом предвиђене либерализације тржишта.
„Електрокрајина” је данас оператор дистрибутивног система који ради све раније послове сем продаје. Ми и даље очитавамо бројила, одржавамо мрежу, вршимо прикључке и све послове око инвестиција на мрежи. Приходе сада остваримо само од мрежарине и нешто мало од прикључака, што је довело је смањења годишњих прихода Предузећа. Да нисмо на вријеме извршили припреме, смањили број радника и смањили оперативне трошкове по свим основама, посебно неприоритетне расходе, били бисмо у проблему и не бисмо могли да измирујемо обавезе.
Све смо урадили на вријеме и у овом тренутку имамо потпуну ликвидност, измирујемо плате у бруто износу и немамо никаквих дугова према држави. Недавно смо извршили реструктурирање дуга емисијом обвезница. Продали смо 27,4 милиона КМ обвезница са каматом од 3,5% на десет година уз полугодишњу отплату ануитета, што нам је искључиво служило за реструктурирање обавеза. Дакле, нисмо ишли у додатно задужење, него да смањимо расходе за 2,5 милиона КМ на годишњем нивоу, што је за нас доста значајно у укупној маси расхода.
„Електрокрајина“ је први пут добила позитивно мишљење ревизора на финансијски извјештај за 2020. годину. Шта је томе допринијело?
ЧАВИЋ: Овдје је годинама постојала пракса да се исправкама вриједности књиже потраживања која су, да будем искрен, ненаплатива. Она су оприходована и кроз обрачун камате и кроз приказивање обрачунског потенцијалног прихода који је утицао на биланс, па је Предузеће ранијих година имало позитивне резултате иако они уопште нису били позитивни. То се једном морало ишчистити из биланса.
Био сам заговорник, а задовољан сам што је то наишло на разумијевање у цијелој „Електропривреди“, да искористимо прилику и једноставно очистимо све оно што су рецидиви прошлости, односно да очистимо билансе од таквих обавеза. То чишћење у билансу нас је довело до тога да смо у 2020. години имали губитак из ранијих година али смо се ријешили обавеза и нереалног приказивања.
Ово што сада Предузеће билансно приказује је тачно стање. Ми смо акционарско друштво и морамо акционарима приказати право стање у фирми, а не да шминкамо стање па да људи имају лажну представу. Скупштина акционара жели од ове фирме добит, жели ефетке, рационално пословање, смањење расхода, те повећање прихода и добити.
Директна посљедица чишћења биланса је да смо за пословну 2020. годину добили позитивно мишљење ревизора јер смо отклонили све недостатке из ранијих ревизија и поштовали препоруке ревизора које су се у континуитету понављале, само су добрим дијелом биле игнорисане.
Какви су пословни резултати Предузећа у 2021. години?
ЧАВИЋ: У првом полугодишту 2021. осјећају се многи позитивни ефекти спроведених мјера. Све наведено је довело до тога да „Електрокрајина” у првом полугодишту ове године има добит од 4,25 милиона КМ за разлику од губитка од 5,55 милиона који смо имали у истом периоду прошле године, што чини позитивну разлику од скоро 10 милиона КМ. Укупни полугодишњи приходи износили су 85,7 милиона КМ, што је смањење за 3,2%, али смо истовремено расходе смањили за 13,4%, на 81,5 милиона КМ. Далеко већа стопа смањења расхода у односу на смањење прихода нам је омогућила да одржимо текућу ликвидност и остваримо позитиван биланс успјеха. Народ је давно рекао – колико пара, толико музике. То је суштина економије. Не можеш да трошиш оно што немаш, већ само оно што имаш и да у то уклопиш све расходе и домаћински их распоредиш.
Такође, нашим активностима у првих шест мјесеци наплатили смо додатних три милиона КМ отписаних потраживања. Смањили смо укупна краткорочна потраживања за 25%, односно за 9,2 милиона КМ, а потраживања купаца за 16,7 милиона КМ или 58%. Укупне обавезе смањили смо за 4,3%, док смо дистрибутивне губитке смањили за 3,4%, са чим нисам задовољан, јер ту има простор да се више уради. То је питање са којим ћемо се приоритетно бавити, јер нам представља озбиљан терет.
Практично, ми смо од 2019. године направили помаке у свим пословним сегментима и у смањењу обавеза према „Електропривреди“ које су се годинама гомилале. То смо одмах пресјекли и рекли – нема више стварања нових обавеза, дајте да подвучемо црту и да ако имамо обавезу према вама, хајде да почнемо да их враћамо. Од 2019. до половине ове године смањили смо ненаплаћена потраживања за 55 милиона КМ. И у прошлој, тешкој, пандемијској години, ми смо управо великом наплатом старих ненаплаћених прихода дјелимично и побољшали ликвидност „Електропривреде“, јер је око 35 милиона КМ од тих средстава отишло њима. Ми сада уредно сервисирамо обавезе према „Електропривреди“ и чистимо их онако како је договорено уговором о репрограму.
Један велик дио кредита смо реструктурирали на начин да смо емисијом обвезница то исплатили у цијелости. Оно што нам је остало је кредит према Европској банци за обнову и развој, који је у потпуности у функцији инвестиција на подручју цијеле „Електрокрајине“. Пројекат се реализује и треба да се оконча за годину и по дана, а подразумијева укупно око 35 милиона КМ инвестиција у електроенергетске објекте.
Које су планиране инвестиције у наредном периоду?
ЧАВИЋ: Читав овај период нисмо занемарили инвестиције у мрежу. И поред свих проблема, у протекле двије и по године смо у изградњу и санацију електродистрибутивне мреже уложили више од 52 милиона КМ. Изграђено је и санирано 810 километара мреже и 295 трафостаница. Оно што смо планирали то смо и урадили, да што више улажемо у нашу основну дјелатност, побољшање електродистрибутивне мреже и одржавање енергетских објеката.
Међутим, оно што грађани треба да знају је да Предузеће има ограничен извор властитих средстава за инвестиције. То су прије свега слободна амортизација и средства која можемо усмјерити из добити. Постоји нека процјена да је потребно око 500 милиона евра да се стање електромреже у цијелој Републици Српској доведе у пристојно стање. Мислим да је то потцијењено и да би требало више од милијарду марака. То би подразмијевало реконструкцију мреже, увођење нових технологија да се електронски управља дистрибуцијом, очитањима и укључењима бројила, што се данас у савременом свијету све више употребљава. Ми смо ушли у те токове, али недовољно. Кад завршимо ову инвестицију коју финансирамо из кредита ЕБРД-а имаћемо око 55.000 бројила са даљинским очитањем и могућношћу даљинског укључења и искључења бројила. То значи да ће нам субјективност у oчитању бити елиминисана, јер није тајна да се понекад не изврши реално очитање стања на бројилу. Настојимо те ствари да мијењамо на боље, али смо ограничени ресурсима и средствима.
План нам је да у наредних годину и по дана завршимо реконструкцију нисконапонске и средњенапонске мреже у добром дијелу градова и општина у Крајини. Требамо се обратити и фондовима за зелену енергију и спремни смо да се прилагодимо новим законским рјешењима да се енергија штеди и производи на сваком мјесту, да ми као оператор дистрибутивног система вишкове производње преузимамо, а мањкове враћамо. Све су то ствари које носи ново вријеме. Пред свим дистрибутивним предузећима су велики изазови и ми смо тога свјесни. У том циљу је потребно да се кадровски побољшамо. Ово је жив организам у којем се увијек појављују неке новине и технички напреци. Ми покушавамо све то да пратимо, али се морамо уклопити у лимите, јер не смијемо ући у задужења која не бисмо могли да враћамо, са којима бисмо колабрирали и не бисмо могли вршити ни основну функцију. Наша инвестициона могућност је далеко мања од реалних потреба и то је питање којим ће се требати бавити и Влада Републике Српске а не само дистрибутивна предузећа.
Како гледате на процес отварања тржишта електричне енергије и шта он са собом доноси?
ЧАВИЋ: Нови Закон о електричној енергији предвиђа либерализацију тржишта електричне енергије, а ранија електродистрибутивна предузећа је дефинисао као операторе дистрибутивног система, што је потпуно нова филозофија. Да би све ово заживјело у правом смислу те ријечи, да би се тржиште либерализовало у суштини, то значи да неће држава имати монопол у продаји струје обичном човјеку или фирми, већ да ће то регулисати тржиште. Суштина је да купујеш струју на тржишту на којем више снабдјевача нуди различите услове плаћања, гдје се они такмиче са нижим цијенама, флексибилнијим роковима наплате и слично. Монопол је крајње опасан и добро је што закон разбија монопол, али њега ће бити све док се не изврши уравнотежење цијена електричне енергије на тржишту. Регулаторна комисија за енергију је издала 30-так лиценци за тржишне снабдјеваче, а колико знам, ни један од њих, изузев Дирекције за тржишно снабдијевање „Електропривреде РС“ се тиме није бавио, односно ни са ким другим немамо закључени уговор о обављају дистрибутивних послова.
Међутим, како буде растао стандард рашће и цијена електричне енергије, јер је цијена у РС најнижа у региону, што је огроман проблем за произвођаче и дистрибутере и за последицу има недовољно улагање у мрежу. Ми са овом цијеном електричне енергије не можемо рјешавати нагомилане проблеме из текућег инвестиционог потенцијала дистрибутивних предузећа.
Илустроваћу то податком да „Електрокрајина“ има око 4.500 трафостаница, од чега је више од половине старије од 35 година, а да не говорим о стању нисконапонске мреже, посебно у руралним подручјима. Држава улаже у путну инфраструктуру директно, у све друге инфраструктуре, само је електродистрибутивна као најзначајнија и темељ свих других инфраструктура у потпуности пала на терет дистрибутивних предузећа.
У перспективи ће се морати урадити нешто да се држава укључи у побољшање електродистрибутивне мреже, јер је то основ развоја. А то све води ка фази у којој ће друштво бити способно да имамо цијену ел.енергије која је једнака цијени на међународном тржишту. Нека од кључних питања која намеће ЕУ су енергетска ефикасност и транзиција. Укидање производње енергије из фосилних извора односно из термоелектрана и прелазак на обновљиве изворе електричне енергије биће огроман изазов у перспективи, како за нас тако и за све остале државе. Ово је врло комплексан спектар питања, а дистрибутивна предузећа су круна тога.
Какво је стање са квалитетним и образованим радницима у „Електрокрајини”? Да ли планирате подмлађивање кадрова?
ЧАВИЋ: Раније смо имали неприродно велик број радника, чак 1.908, а сада смо тај број смањили на 1.280, али и даље постоји неадекватна структура запослених. Убијеђен сам да би са правом структуром радника посао оператора дистрибутивног система „Електрокрајине“ требало да обавља око 1.000 радника, од чега би 950 било у техничком сектору, дакле електромонтера, електроинжењера и свих оних који раде директно на мрежи, те 50-так радника у администрацији, односно сектору подршке, који би требали бити потпуно оспособљени. Дакле, економисти са адекватним сертификатима и правници са правосудним испитима који би нас заступали у свим правним питањима. То је нешто на чему ћемо радити у наредним корацима.
У протеклом периоду смо примили око 15 електроинжењера. Све што смо могли да апсорбујемо са електротехничких факултета у Источном Сарајеву и у Бањалуци са енергетског смјера ми смо и одрадили. Свима младим инжењерима смо отворили врата и већина њих је прошла обуку.
Међутим, оно што није добро за овај сектор је да због огромне потражње тржишта за информатичарима све мање студената електротехничких факутета уписује електроенергетски смјер, а све више их је на информатичким усмјерењима, што дугорочно представља озбиљан проблем. У перспективи биће јако тешко доћи до инжењера енергетичара. Ако је у стратегији развоја Републике Српске развој енергетике примаран, било би добро да се у тој области на високошколским установама посвети пажња.
Постоје наравно и проблеми „дивљих“ диплома. Несхватљиво је да се, поред наше средње електротехничке школе у којој дјеца заврше занат за КВ монтера или електричара, свако мало појављују они који имају дипломе из Широког Бријега, који у паузи између чекања на два аутобуса дођу са завршеном школом. Ми смо увели да сви који буду примљени код нас морају бити сертификовани од Савеза енергетичара Републике Српске. Битно нам је да заштитимо и животе људи, јер је опасно радити на електроенергетским објектима без адекватне едукације и сертификације за те послове.
Дакле, настојимо ово предузеће прилагодити свим околностима, како би трајно било здраво, потпуно ликвидно и спремно да одговори на све задатке и изазове.