„Електрокрајина“ ће 2022. годину вјероватно завршити са неком добити упркос многим околностима које су негативно утицале како на пословне приходе тако и на расходе, истакао је директор Драган Чавић, у интервјуу за дневни лист „EuroBlic“ и портал Srpskainfo.
Можете ли сумирати протекли период откако се налазите на челу „Електрокрајине“, односно, шта је урађено на унапређењу пословања Предузећа?
ЧАВИЋ: Када сам дошао у „Електрокрајину“ крајем фебруара 2019. године затекао сам масу проблема које је Предузеће годинама оптерећивало, од значајне неликвидности, великих ненаплаћених потраживања од купаца и огромних дугова према „Електропривреди РС“, до превеликог броја радника, са неадекватном стручном структуром и значајним дијелом дистрибутивне мреже у лошем стању.
Са сарадницима сам одмах кренуо са консолидацијом која се проводила истовремено са реструктурирањем и реорганизацијом током 2019. и 2020. Слободно могу рећи да смо направили помак у свим сегментима пословања, почев од регулисања и смањења обавеза према „Електропривреди РС“, затим наплате потраживања, у којој смо за кратко вријеме остварили боље резултата него што су били у претходном дугогодишњем периоду. Поред тога, смањили смо све непотребне расходе, као и број радника и трошкове за плате, те успоставили ефикаснију организацију Предузећа.
Дакле, протекле непуне четири године се практично могу подијелити на два дијела – фазу финансијске консолидације и реорганизације Предузећа, те успоставе оператора дистрибутивног система и пословања у новим околностима.
Чињеница је да постоји прекомјеран број запослених у јавним предузећима. Какво је стање у „Електрокрајини“?
ЧАВИЋ: Од мог доласка број запослених у Предузећу је смањен за трећину, односно са 1.908 на 1.320. Са тим активностима настављамо у наредном периоду, са крајњим циљем да у структури запослених 90 одсто чине радници техничких сектора, а да 10 одсто чини административна и друга подршка.
Већина радника је Предузеће напустила уз стимулативне отпремнине које нам јесу донијеле значајан једнократни расход, али су нам и омогућиле вишемилионске годишње уштеде на платама, које ће бити најизраженије од 2024. када отплатимо позајмицу од Матичног предузећа.
Истовремено смо зауставили одлив дефицитарног стручног кадра, електро инжењера, техничара и монтера, кроз повећање плата и услова рада. Просјечна плата радника у „Електрокрајини“ у марту 2019. износила је 986 КМ док сада износи 1.374 КМ. Дакле, просјечну плату смо повећали за 388 КМ или 40 одсто, што, признаћете, није мало.
„Електрокрајина“ од 2021. године послује као оператор дистрибутивног система. Шта то значи у пракси?
ЧАВИЋ: Закон о електричној енергији је прописао обавезу издвајања дјелатности снабдијевања, односно послова продаје електричне енергије, из дистрибутивних предузећа. У складу са тим, ми смо од 1. априла 2021. у потпуности престали са продајом електричне енергије и постали оператори дистрибутивног система задужени за развој и одржавање мреже на свом регионалном подручју, док су снабдијевање купаца преузеле надлежне дирекције Матичног предузећа ЕРС-а.
„Електрокрајина“ приход сада остварује готово искључиво од мрежарине, што је довело до значајног смањења годишњих прихода Предузећа. Због тога смо на вријеме извршили припреме – смањили број радника и неподуктивне расходе, те обавили реструктурирање дуга, са чиме смо ојачали ликвидност Предузећа.
Све реализоване мјере омогућиле су да 2021. годину завршимо са добити од 985.000 КМ. Иако смо се ове године нашли под ударом инфлаторних трошкова свих врста репроматеријала и других расхода, очекујем да ћемо 2022-у вјероватно окончати са неким позитивним финансијским резултатом.
Шта је урађено на пољу развоја дистрибутивне мреже?
ЧАВИЋ: Читав протекли период консолидације и реорганизације нисмо занемарили инвестиције у електродистрибутивну мрежу. Напротив, у протекле непуне четири године у изградњу и санацију мреже уложили смо скоро 100 милиона КМ, што сматрам максимумом у границама финансијских могућности Предузећа. У том периоду је изграђено и санирано више од 1.400 километара дистрибутивне мреже и 470 трафостаница, чиме су десетине хиљада потрошача добиле далеко квалитетније напајање електричном енергијом.
Када у 2023. завршимо пројекат реконструкције мреже коју финансирамо из кредита Европске банке за обнову и развој имаћемо укупно око 50.000 бројила са даљинским управљањем, чиме ћемо покрити 20 одсто од укупног броја потрошача.
Свјесни смо да све ово није довољно, јер би за потпуну реконструкцију и дигитализацију мреже на нашем дистрибутивном подручју требало уложити преко пола милијарде КМ, што вишеструко премашује наш инвестициони потенцијал, па у том погледу очекујемо подршку „Електропривреде“ и Владе РС.
Регулаторна комисија за енергетику је утврдила нове цијене струје и мрежарине, које су изазвале различите коментаре у јавности. Због чега су дистрибутивна предузећа тражила повећање мрежарине?
ЧАВИЋ: Прије свега треба уважити чињеницу да је посљедњи цјеловити тарифни поступак у РС проведен далеке 2007. године, а задњи дјелимични прије седам-осам година. Свједоци смо да су се од тада промиијениле многе околности које иду на терет трошкова дистрибутивних предузећа, од енормног поскупљења репроматеријала до значајног раста трошкова који нам стижу са нивоа БиХ у виду накнада „Електропреноса БиХ“, Државне регулаторне комисије за електричну енергију и Независног оператора система.
Стога су дистрибутивна предузећа имала законску обавезу да на бази сагледавања објективних трошкова поднесу захтјеве за провођење тарифног поступка за утврђивање накнаде за мрежарину. Регулатор је тек дјелимично усвојио наш захтјев, тако да је повећање мрежарине само ублажило ефекте опште инфлације. Ми ћемо и даље морати тражити унутрашње резерве и смањивати расходе по свим основама како бисмо одржали основну дјелатност. Као и други, разумијемо опште стање у друштву и негативан утицај високе инфлације, тако да значајан дио терета који оптерећује наше пословање нећемо преносити на наше потрошаче.**